Поново смањен буџет за културу, борба се наставља

За културу у буџету за наредну годину предвиђено је 0,73 одсто новца. Нешто мање него ове године и знатно испод препоруке Унеска да државе за културу издвајају један одсто буџета. Недовољно и према мишљењу радника у култури, али и према мишљењу ресорног министарства.

Колико ће још дуго уметници у Србији горети Аполоновом ватром, ношени љубављу према уметности, или ће њихов ентузијам сагорети очекујући боља времена и већи буџет?


Према истраживањима, Србија је прошле године била на последњем месту на простору бивше Југославије по издвајању за културу.

„Морали смо у два наврата да извршимо корекције у складу са информацијама колики ће бити буџет. Тако да установе културе ће морати да коригују своје програме, што би вероватно подразумевало једну премијеру мање у Народном позоришту, неколико или један концерт мање Београдске филхармоније“, рекла је Ивана Дедић, помоћник за савремено стваралаштво у Министарству културе и информисања.

Ресорно министарство тражило је и додатна средства која би омогућила статус развојног буџета за културу, за археолошко налазиште Царичин град, реконструкцију Народног музеја у Панчеву, за конкурсе за савремено стваралаштво, за Централну кулу на Старом Сајмишту. Нису их добили.

„Врло је упитно да ли вреди доказивати да ли од толико пара можемо направити озбиљну уметност. Власт и систем стално реагују ‘па добро вама и не треба више’ и ту смо и ми криви. Стално имамо захтеве за дугогодишње планирање али, у ствари, немамо буџетску потпору за то“, рекао је редитељ Андраш Урбан.

Ретки који су добро прошли

Ипак, има оних који су добро прошли. После вишегодишњих напора, статус капиталног пројекта добило је археолошко налазиште Винча које је у надлежности музеја града Београда.

„Кроз буџет Влада је одредила као капиталну инвестицију, инфраструктурни пројекат 40 милиона који су само прва фаза од три фазе које ће уследити у периоду од три године и који подразумевају санацију клизишта за почетак, а онда и комплетно уређење археолошког парка који у завршној фази добија и своју зграду музеја и постаје оно што Винчи и припада“, истакла је Јелена Медаковић, директорка Музеја града Београда.

Асоцијација Независна културна сцена Србије, која је покренула кампању за минимум један одсто за културу има своје планове.

„Оно што је битно да се чује глас радника и радница у култури и да све време подсећамо да култура није битна само у предизборним кампањама и да није вредност на коју се само позивамо, већ да на њој морамо да радимо сваког дана“, навела је Вирџинија Ђековић Микетић из кампање „Један посто за културу“.

Борба за један одсто за културу се наставља.


Извор: РТС

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.